Osnivanje DOO

Šta je DOO i kada je pravi izbor

Društvo sa ograničenom odgovornošću uređeno je Zakonom o privrednim društvima. Osnivači odgovaraju za obaveze društva samo do visine svojih uloga, pa se lični imovinski rizik odvaja od rizika firme. Zato je DOO najčešća forma za usluge, trgovinu, proizvodnju i IT kompanije koje planiraju rast, angažovanje zaposlenih ili ulazak partnera.

Pravno lice može imati jednog ili više osnivača, a osnivač može biti i strana firma ili strani državljanin. Za razliku od preduzetnika, DOO ima zasebnu imovinu, sopstveni račun i obavezu vođenja poslovnih knjiga po pravilima za privredna društva. To znači više administracije, ali i veću kredibilnost pred bankama, kupcima iz javnog sektora i inostranim partnerima.

Praktičan primer: tri kolege iz informatike osnivaju firmu koja razvija softver za izvoz. Žele da svaki ima jasan udeo, da jedan bude direktor, a da ostali ne odgovaraju ličnom imovinom za ugovore sa klijentima. Takva podela uloga najlakše se uređuje upravo u DOO, uz pisani ugovor među osnivačima.

Osnivački akt i organi društva

Prvi dokument je osnivački akt, odnosno odluka jednog osnivača ili ugovor više osnivača. U njemu se određuju poslovno ime, sedište, pretežna delatnost, visina i struktura uloga, kao i lice ovlašćeno za zastupanje. Poslovno ime proverite u registru pre nego što ga unesete, jer ne sme da bude istovetno nazivu koji je već upisan.

Društvo ima direktora, a kod većih ili složenijih struktura mogu se predvideti skupština i nadzorni odbor. Osnivački kapital se uplaćuje po pravilima zakona i osnivačkog akta; zakon ne zahteva veliki novčani minimum, ali visinu kapitala birajte prema stvarnim potrebama, jer banke i partneri često gledaju upravo tu cifru. Tačne iznose i rokove uvek proverite u važećem zakonu ili kod APR-a.

Preporuka je da se u ugovoru između osnivača urede i pitanja koja zakon ostavlja otvorenim: šta se dešava kada jedan osnivač želi da izađe, kako se procenjuje njegov udeo, kako se deli dobit i ko odlučuje o zaduživanju. Ova poglavlja nikoga ne zanimaju dok sve ide dobro, a postaju presudna kada dođe do prvog neslaganja.

Registracija u APR-u i dobijanje PIB-a

Registraciju privrednih društava vodi APR, a prijava se podnosi elektronski ili na šalteru, uz osnivački akt, dokaz o uplati ako je potreban i podatke o zastupniku. Kada rešenje postane konačno, društvo dobija matični broj i poreski identifikacioni broj, a APR podatke prosleđuje Poreskoj upravi. Time firma postaje poreski obveznik bez posebne prijave za većinu osnovnih evidencija.

U ovoj fazi se unosi i stvarni vlasnik društva, što je obaveza koja proizlazi iz propisa o sprečavanju pranja novca. Spisak dokumenata, takse i rokovi menjaju se, pa ih proverite na sajtu APR-a. Ekosistem 4b2b ne obavlja registraciju niti ima vezu sa APR-om; on počinje da radi tek kada podaci o firmi postoje.

Posle upisa sačuvajte rešenje i izvod iz registra u elektronskoj i papirnoj formi. Naručite nekoliko overenih primeraka, jer ih traže banke, kupci i javne institucije. Pošto se podaci menjaju, izvod stariji od nekoliko meseci često nije prihvatljiv, pa ga po potrebi obnovite.

Poslovni račun, pečat i prve obaveze

Posle upisa otvarate poslovni račun u banci po izboru i ugovarate način plaćanja, na primer e-bankarstvo. Firma više nema obavezu da ima pečat, ali ga mnogi zadržavaju zbog navike partnera. Odlučite ko je ovlašćen da potpisuje naloge i ugovore, jer to direktno utiče na dnevno poslovanje.

Zatim dolaze prve obaveze: da li ćete ući u sistem PDV-a, ko će voditi knjige, da li imate zaposlene i kako ćete izdavati fakture. Bez dogovora sa knjigovođom već prvi mesec može doneti kašnjenje u evidenciji. Preporuka je da se uslovi saradnje, rokovi dostave dokumentacije i način razmene podataka dogovore pre prve izdate fakture.

Neka vam ugovor sa bankom jasno navodi ko ima pravo raspolaganja računom i do kog iznosa. Ako osnivači žive u različitim gradovima ili državama, dogovorite se oko e-bankarstva sa dvostrukom potvrdom, kako jedno lice ne bi moralo fizički da dolazi u banku svaki put kada treba potpisati nalog.

Fakture i evidencija od prvog dana

Prva faktura mora da sadrži podatke koje zahteva zakon: poslovno ime, sedište, PIB, datum, opis isporuke i iznos, a kod obveznika PDV-a i stopu poreza. U 4invoices.net unosite podatke firme jednom i izdajete PDF fakture sa arhivom, pa ništa ne ostaje razbacano po fajlovima. Važno je znati granicu: 4invoices.net ne šalje fakture na SEF, to radite na državnom portalu ili preko servisa koji to omogućava.

Za finansijsku evidenciju može se koristiti 4softerp.net, koji vodi knjigovodstvene podatke više kompanija na jednom mestu, ali lokalne poreske prijave nisu deo proizvoda. Kontni okvir, zaključak knjiga i završni račun ostaju u nadležnosti knjigovođe i važećih propisa.

Dobar običaj je da u prvom mesecu poslujete „nasuvo“: izdajte probnu fakturu sebi ili partneru, proverite da li se svi podaci pravilno prikazuju i da li se PDF lako deli sa knjigovođom. Greške otkrivene na probi ništa ne koštaju, dok ispravke na zvaničnoj fakturi traže storno i dodatnu evidenciju.

Najčešće greške pri osnivanju DOO

Najčešća greška je izbor delatnosti bez provere da li ona traži dozvolu ili licencu. Druga je neusklađenost između osnivačkog akta i stvarne podele odgovornosti, što kasnije vodi sporovima. Treća je zanemarivanje evidencije stvarnog vlasnika, koja je zakonska obaveza i koju banke proveravaju pri otvaranju računa.

Četvrta greška je odlaganje dogovora sa knjigovođom. Firma koja mesec dana posluje bez evidencije mora da rekonstruiše fakture, izvode i ugovore. Zato prvog dana pripremite fascikl sa rešenjem, izvodom, ugovorom o zakupu i podacima o računu, i pošaljite ga knjigovođi zajedno sa željenim načinom razmene dokumenata.

Peta česta greška je mešanje privatnih i poslovnih troškova. DOO je zasebno pravno lice, pa svaka kupovina sa poslovnog računa mora imati račun i svrhu, a isplata osnivaču ima tačno određen oblik, na primer zarada ili dividenda. Mešanje sredstava komplikuje knjige i može dovesti do poreskih posledica.

Na kraju, zapišite plan prvog kvartala: ko izdaje fakture, ko prati naplatu, ko komunicira sa knjigovođom i do kog datuma se dostavljaju izvodi. Dve stranice jasnih dogovora ranije su uštedele mnogim novim firmama sate nepotrebnog traženja dokumenata.

Trajanje zavisi od potpunosti dokumentacije i od toga da li podnosite prijavu elektronski. Ako je osnivački akt uredan, a podaci o zastupniku i stvarnom vlasniku tačni, registracija je po pravilu brza, jer APR postupa po zakonskim rokovima. Otvaranje računa u banci traje dodatno, pa računajte nekoliko radnih dana. Tačne rokove proverite kod APR-a.

Da, strano fizičko ili pravno lice može biti osnivač DOO i vlasnik udela. Potrebna je overena i, ako je potrebno, prevedena dokumentacija o osnivaču, a zastupnik ne mora biti državljanin Srbije. Za boravak i rad stranca važe posebni propisi o strancima, koje treba proveriti kod nadležnih organa, jer osnivanje društva samo po sebi ne daje pravo na boravak.

Ne, ulazak u sistem PDV-a zavisi od prometa i od izbora. Obaveza nastaje kada ukupan promet u prethodnih dvanaest meseci pređe zakonski prag, a moguće je i dobrovoljno evidentiranje. Ako većina vaših kupaca radi u sistemu PDV-a, dobrovoljan ulazak može biti isplativ zbog prava na odbitak ulaznog poreza. O tome se posavetujte sa knjigovođom.

Zakon o računovodstvu obavezuje društvo da vodi poslovne knjige i sastavlja finansijske izveštaje, ali ne zahteva da to radite sami. Većina firmi angažuje knjigovodstvenu agenciju ili zaposlenog računovođu, jer su kontni okvir, rokovi i završni račun zahtevni. Softver za evidenciju olakšava saradnju, ali ne zamenjuje stručno lice. Savetuje se da zahtevi budu jasni i pisani.

4invoices.net izdaje fakture u PDF-u sa podacima vaše firme, vodi arhivu izdatih faktura i omogućava ponovno slanje kupcima. Ne šalje fakture na SEF, ne podnosi PDV prijavu i ne povezuje se sa Poreskom upravom. Za SEF koristite državni portal, a za prijave knjigovođu ili ePorezi. Odgovornost za prijave ostaje kod vas i knjigovođe.

Od registracije do prve fakture

Prve fakture u PDF-u; e-Faktura se šalje preko SEF-a kod države.